ИН МЕМОРИАМ
Интернационални мајстор
НИКОЛА КАРАКЛАЈИЋ
(1926 - 2008)
Шаховски савез Београда са изузтним жаљењем саопштава јавности да је 16. децембра 2008. године, у родном Београду, у 83. години преминуо један од великана југословенског и српског шаха, интернационални мајстор Никола Караклајић.
Никола Караклајић је рођен у Београду 24. фебруара 1926. године. Шах је научио у првом разреду основне школе, а доста је напредовао током похађања гимназије и показао изразит таленат. Међутим, тек после другог светског рата се укључио у Београду у омладинске и сениорске турнире, па је брзо напредовао. Он је поред бављења шахом имао смисла и за музику, а и студирао је на Филолошком факултету у Београду француски и енглески језик.
Није лако, у оквиру датог простора, изнети све што је најзначајније у његовим активностима.
Најпре о шаховским разултатима. Национални мајстор је постао 1950. године на полуфиналном турниру за државно првенство у Марибору.
Титулу интернационалног мајстора ФИДЕ му је доделила 1955. године.
Дајемо преглед највреднијих резултата на међународним турнирима у земљи и иностранству:
Сан Бенедето дел Тронто1953. III, Криница 1956. II-IV, Богнор Риџис: 1958. I-III, 1959, 1960. III, 1962, 1963, 1966. I, Сан Бенедето дел Тронто 1958. I, Сингапур 1968. I, Београд 1969. I, Смедеревска Паланка 1971. II, Чикаго 1973. II-III, Казабланка 1973. I-IV, Лондон 1976. I-IV, Атина 1977. III, Београд 1977. I-II, Венеција 1981. I, Дубаи 1984. I, 1986. I-II, Бела Црква 1987. (236 играча) II-V, Бил 1987. (ветерани) I, Алжир 1990. II, Ла Валета 1990, 1992, 1994, 1996. I.
Шампионати Југославије:
Учествовао је на десет шампионата, што је само по себи успех, а на десетом-јубиларном шампионатау у Новом Саду 1955. године, освојио је прво место и тако постао сениорски шампион Југославије за 1955. у врло јакој конкуренцији. То му је један од највећих успеха у шаховској каријери. Да споменемо да је 1952. године био шампион Београда у шаху.
Као члан олимпијске репрезентације Југославије играо је на IV табли на олимпијади у Москви 1956. на којој је Југославија освојила II место, па је носилац сребрне олимпијске медаље. Освојио је 6 поена из 9 партија.
Био је члан репрезентације Југославије за I екипно првенство Европе, које је одржано у Бечу и Бадену 1957. Југославија је била друга, тако да је Караклајић и овде добио сребрну медаљу.
После завршених студија запослио се ка новинар Радио-Београда у Музичкој редакцији. Ту је радио од 1957. до 1982, па је брзо добио и звање уредника. Био је стручњак за рок и поп музику. Први је донео плоче Битлса из Лондона и оне су емитоване преко радио – таласа. Као заслужни музички уредник, већ као пензионер добио је музичког Оскара за животно дело 1992.
Поред француског и енглеског језика које је студирао и перфектно говорио, знао је и руски, немачки, италијански, тако да је лако комуницирао са људима, када би се нашао у иностранству, или са странцима са којима се сусретао у земљи.
Никола Караклајић је имао и бројне функције у нашој шаховској организацији. Да наведемо само најважније:
- Секретар Шаховског савеза Београда 1948-1952.
-
Капитен југословенске екипе на олимпијадама у Варни 1962, Солуну 1984. и Новом Саду 1990.
-
Први уредник Центра за унапређење шаха ШСЈ 1963.
-
Председник Шаховског савеза Београда 1971.
-
Директор семинара у Пули 1979. и 1980. за полазнике из несврстаних замаља за стицање звања шаховских организатора и шаховских судија, са по 40 учесника
-
Члан организационог одбора акције «Шах у школе» 1986-1990.
Поред ових функција имао је и функцију члана Комисије ФИДЕ за помоћ земљама у развоју 1978-1986. Обављао је и врло важну функцију председника селекторске комисије ШСЈ у периоду 1980-1984.
Никола Караклајић се бавио и тренерским радом. Дугогодишњи је предавач у шаховској школи Партизана у Београду, као и неким другим. Више година у иностранству радио је као тренер и капитен олимпијских тимова многих земаља. У Дубаију је боравио две године и водио њихов тим на две олимпијаде. На Малти је био више пута по неколико месеци, а њихов тим је водио на олимпијадама 1992. и 1994.
Капитен олимпијског тима Сингапура био је на четири олимпијаде: Лугано 1968, Зиген 1970, Скопље 1972. и Ница 1974.
Имао је и звање међународног шаховског судије. Поред суђења неколико међународних турнира, био је и судија реванш меча за незванично светско првенство између Фишера и Спаског у Југославији 1992. године. Био је «шаховски амбасадор» у Шри Ланки, Либији и Тунису 1976 – 1977. упућен од стране СОФК Југославије. Био је познати је шаховски публициста, сарадник многих шаховских часописа и многих шаховских рубрика у забавним часописима. Писац је цењене шаховске књиге «Да те питам» издате у Београду 1986. која је преведена у Ираку 1994. године на арапски језик, а поједини делови су преведени на енглески.
Добитник је награде за шаховску публицистику 1987. од Шаховског информатора.
Одликован је за шаховске заслуге орденом заслуга за народ са сребрном звездом.
Носилац је и националног признања Републике Србије.
Играо је шах на четири континента (осим Аустралије).
На турниру у Смедеревској Паланци 1971. испунио је норму за први бал велемајстора. За други бал му је врло мало недостајало, па га није освојио. Његова победа на шампионату Југославије 1955, по садашњим прописима ФИДЕ се рачуна као бал за велемајстора, али је велики размак од 1955. до 1971. па му није презната титула велемајстора. Године 1970. имао је за то време висок рејтинг од 2440 поена.
На олимпијади у Дубаију 1986. био је шеф протокола.
Одборник општине Звездара и председник општинског фонда за културу је био од 1969 – 1973. године.
Караклајић је до последњих тренутака био активан и врло радо учествовао на турнирима. У последње време доста је играо. Учествовао је на недавно завршеном 21. Трофеју Београда у Обреновцу, у субору је одиграо и свој последњи турнир Меморија др Петра Трифуновића. Такође, са Заводом за унапређивање образовања и васпитања последње две године активно је учествовао у промоцији шаха као изборног предмета по школама широм Србије.
Ово је све речено у кратким цртама, фрагментарно, али се и од оволиких активности ИМ Николе Караклајића, човек мора запитати како је стигао да обавио толико послова, да одигра толико турнира, да се бави својом струком и друштвеним радом и то све врло успешно.
Koмеморативна седница одржаће се у четвртак, 18. децембра 2008. године у просторијама Шаховског савеза Београда (ул. Делиградска 27/III) у 10.30. сати, док ће сахрана бити истог дана у 13.00 сати на Новом гробљу у Београду (Капела 3).
Шаховски савез Београда